вратьникъ
Old Church Slavonic edit
Etymology edit
врата (vrata) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
Noun edit
вратьникъ • (vratĭnikŭ) m
Declension edit
Declension of вратьникъ (o-stem)
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | вратьникъ vratĭnikŭ |
вратьника vratĭnika |
вратьници vratĭnici |
| genitive | вратьника vratĭnika |
вратьникоу vratĭniku |
вратьникъ vratĭnikŭ |
| dative | вратьникоу, вратьникови vratĭniku, vratĭnikovi |
вратьникома vratĭnikoma |
вратьникомъ vratĭnikomŭ |
| accusative | вратьникъ, вратьника vratĭnikŭ, vratĭnika |
вратьника vratĭnika |
вратьникꙑ vratĭniky |
| instrumental | вратьникомъ vratĭnikomŭ |
вратьникома vratĭnikoma |
вратьникꙑ vratĭniky |
| locative | вратьницѣ vratĭnicě |
вратьникоу vratĭniku |
вратьницѣхъ vratĭnicěxŭ |
| vocative | вратьниче vratĭniče |
вратьника vratĭnika |
вратьници vratĭnici |