клеветьникъ
Old Church Slavonic edit
Etymology edit
клевета (kleveta) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
Noun edit
клеветьникъ • (klevetĭnikŭ) m
Declension edit
Declension of клеветьникъ (o-stem)
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | клеветьникъ klevetĭnikŭ |
клеветьника klevetĭnika |
клеветьници klevetĭnici |
| genitive | клеветьника klevetĭnika |
клеветьникоу klevetĭniku |
клеветьникъ klevetĭnikŭ |
| dative | клеветьникоу, клеветьникови klevetĭniku, klevetĭnikovi |
клеветьникома klevetĭnikoma |
клеветьникомъ klevetĭnikomŭ |
| accusative | клеветьникъ, клеветьника klevetĭnikŭ, klevetĭnika |
клеветьника klevetĭnika |
клеветьникꙑ klevetĭniky |
| instrumental | клеветьникомъ klevetĭnikomŭ |
клеветьникома klevetĭnikoma |
клеветьникꙑ klevetĭniky |
| locative | клеветьницѣ klevetĭnicě |
клеветьникоу klevetĭniku |
клеветьницѣхъ klevetĭnicěxŭ |
| vocative | клеветьниче klevetĭniče |
клеветьника klevetĭnika |
клеветьници klevetĭnici |