орати

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *orati, from Proto-Indo-European *h₂erh₃- (“to plough”). Cognate with Latin arō, Ancient Greek ἀρόω (aróō) and Old English erian.

Verb

орати (orati)

1. to plow

---

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *orati, from Proto-Indo-European *h₂erh₃-.

Pronunciation

• IPA: /ǒrati/
• Hyphenation: о‧ра‧ти

Verb

о̀рати (Latin spelling òrati) impf.

1. (transitive) to plow, till

Conjugation

Conjugation of орати

Infinitive: орати		Present verbal adverb: о̏рӯћи		Past verbal adverb: -		Verbal noun: о̀ра̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		орем	ореш	оре	оремо	орете	ору
Future	Future I	орат ћу1 ораћу	орат ћеш1 ораћеш	орат ће1 ораће	орат ћемо1 ораћемо	орат ћете1 ораћете	орат ће1 ораће
	Future II	будем орао2	будеш орао2	буде орао2	будемо орали2	будете орали2	буду орали2
Past	Perfect	орао2 сам	орао2 си	орао2 je	орали2 смо	орали2 сте	орали2 су
	Pluperfect	био сам орао2	био си орао2	био је орао2	били смо орали2	били сте орали2	били су орали2
	Imperfect	орах	ораше	ораше	орасмо	орасте	ораху
Conditional I		орао2 бих	орао2 би	орао2 би	орали2 бисмо	орали2 бисте	орали2 би
Conditional II		био бих орао2	био би орао2	био би орао2	били бисмо орали2	били бисте орали2	били би орали2
Imperative		-	ори	-	оримо	орите	-
Active past participle		орао m / орала f / орало n			орали m / орале f / орала n
Passive past participle		оран m / орана f / орано n			орани m / оране f / орана n
1   Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Derived terms

изо̀рати поо̀рати прео̀рати

разо̀рати узо̀рати зао̀рати