крајник
Macedonian edit
Pronunciation edit
Noun edit
крајник • (krajnik) m
Declension edit
Declension of крајник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | крајник | крајници |
| definite unspecified | крајникот | крајниците |
| definite proximal | крајников | крајнициве |
| definite distal | крајникон | крајницине |
| vocative | крајнику | крајници |
| count form | — | крајника |
Serbo-Croatian edit
Etymology edit
Pronunciation edit
Noun edit
кра̑јнӣк m (Latin spelling krȃjnīk)
Declension edit
Declension of крајник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | крајник | крајници |
| genitive | крајника | крајника |
| dative | крајнику | крајницима |
| accusative | крајник | крајнике |
| vocative | крајниче | крајници |
| locative | крајнику | крајницима |
| instrumental | крајником | крајницима |