његов

See also: негов

Serbo-Croatian

Etymology

From ње̏г-, the genitive singular of the first-person pronoun о̑н, +‎ -ов, a suffix forming possessive adjectives. Used since the 13th century, replacing the postpositive genitive of the personal pronoun јего. Akin to Slovene njegôv and Bulgarian не́гов (négov).

Pronunciation

• IPA^(key): /ɲěɡoʋ/

Pronoun

њѐгов (Latin spelling njègov)

1. his (that which belongs to him)

Declension

Declension of његов

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		његов	његова	његово
genitive		њѐгова, њѐгово̄г(а)	његове	његова
dative		њѐгову, њѐгово̄м(у/е)	његовој	његову
accusative	inanimate animate	његов његова	његову	његово
vocative		његов	његова	његово
locative		њѐгову, њѐгово̄м(е/у)	његовој	његову
instrumental		његовим	његовом	његовим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		његови	његове	његова
genitive		његових	његових	његових
dative		његовим(а)	његовим(а)	његовим(а)
accusative		његове	његове	његова
vocative		његови	његове	његова
locative		његовим(а)	његовим(а)	његовим(а)
instrumental		његовим(а)	његовим(а)	његовим(а)

References

• “његов” in Hrvatski jezični portal