снаћи

Serbo-Croatian

Etymology

From с- +‎ на́ћи.

Pronunciation

• IPA^(key): /snâːt͡ɕi/
• Hyphenation: сна‧ћи

Verb

сна̑ћи pf (Latin spelling snȃći)

1. (transitive) to befall, happen (used only in 3rd person)
2. (reflexive) to manage on one's own (to find a way or solution, orient oneself etc.)

Conjugation

Conjugation of снаћи

Infinitive: снаћи		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: сна̏ша̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		снађем	снађеш	снађе	снађемо	снађете	снађу
Future	Future I	снаћи ћу	снаћи ћеш	снаћи ће	снаћи ћемо	снаћи ћете	снаћи ће
	Future II	бу̏де̄м снашао2	бу̏де̄ш снашао2	бу̏де̄ снашао2	бу̏де̄мо снашли2	бу̏де̄те снашли2	бу̏дӯ снашли2
Past	Perfect	снашао сам2	снашао си2	снашао је2	снашли смо2	снашли сте2	снашли су2
	Pluperfect3	би̏о сам снашао2	би̏о си снашао2	би̏о је снашао2	би́ли смо снашли2	би́ли сте снашли2	би́ли су снашли2
	Aorist	снађох	снађе	снађе	снађосмо	снађосте	снађоше
Conditional I		снашао бих2	снашао би2	снашао би2	снашли бисмо2	снашли бисте2	снашли би2
Conditional II4		би̏о бих снашао2	би̏о би снашао2	би̏о би снашао2	би́ли бисмо снашли2	би́ли бисте снашли2	би́ли би снашли2
Imperative		—	снађи	—	снађимо	снађите	—
Active past participle		снашао m / снашла f / снашло n			снашли m / снашле f / снашла n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Related terms

• сна̀лазити impf

Further reading

• “снаћи” in Hrvatski jezični portal