император
Russian
Etymology
Borrowed from Latin imperator.
Pronunciation
- IPA: /ɪmpʲɪ'ratɘr/
Noun
император • (imperátor) m
Declension
declension of император
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | импера́тор | импера́торы |
| genitive | импера́тора | импера́торов |
| dative | импера́тору | импера́торам |
| accusative | импера́тора | импера́торов |
| instrumental | импера́тором | импера́торами |
| prepositional | импера́торе | импера́торах |
Related terms
- императорский
- императрица
- империя
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA: /impěraːtor/
- Hyphenation: им‧пе‧ра‧тор
Noun
импѐра̄тор m (Latin spelling impèrātor)
- emperor (ruler of an empire)
Declension
declension of император
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | император | императори |
| genitive | императора | императора |
| dative | императору | императорима |
| accusative | императора | императоре |
| vocative | императоре | императори |
| locative | императору | императорима |
| instrumental | императором | императорима |