спор

Russian

Etymology

From Proto-Slavic *sъporъ.

Pronunciation

• IPA: /spor/

• Audio

  (file)

Noun

спор • (spor) m

1. dispute, controversy, argument, quarrel
2. (law) argument
3. of spores (genitive plural of спора)

Declension

    declension of спор

	singular	plural
nominative	спо́р	спо́ры
genitive	спо́ра	спо́ров
dative	спо́ру	спо́рам
accusative	спо́р	спо́ры
instrumental	спо́ром	спо́рами
prepositional	спо́ре	спо́рах

Related terms

• бесспорный
• оспаривать
• спорить
• спорный

---

Serbo-Croatian

Etymology 1

From Proto-Slavic *sъporъ, from с- + *per- (“to hit”) (whence also о̀тпор).

Pronunciation

• IPA: /spôr/

Noun

спо̏р m (Latin spelling spȍr)

1. dispute, conflict

Declension

    declension of спор

	singular	plural
nominative	спор	спорови
genitive	спора	спорова
dative	спору	споровима
accusative	спор	спорове
vocative	споре	спорови
locative	спору	споровима
instrumental	спором	споровима

Derived terms

• спо̑ран
• спо̀рити

Etymology 2

From Proto-Slavic *sporъ (“abundant”).

Pronunciation

• IPA: /spôr/

Adjective

спо̏р (definite спо̏рӣ, comparative спорији, Latin spelling spȍr)

1. slow
2. sluggish, lingering

Declension

    positive indefinite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		спор	спора	споро
genitive		спора	споре	спора
dative		спору	спорој	спору
accusative	inanimate animate	спор спора	спору	споро
vocative		спор	спора	споро
locative		спору	спорој	спору
instrumental		спорим	спором	спорим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		спори	споре	спора
genitive		спорих	спорих	спорих
dative		спорим(а)	спорим(а)	спорим(а)
accusative		споре	споре	спора
vocative		спори	споре	спора
locative		спорим(а)	спорим(а)	спорим(а)
instrumental		спорим(а)	спорим(а)	спорим(а)

    positive definite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		спори	спора	споро
genitive		спорог(а)	споре	спорог(а)
dative		спором(у/е)	спорој	спором(у/е)
accusative	inanimate animate	спори спорог(а)	спору	споро
vocative		спори	спора	споро
locative		спором(е/у)	спорој	спором(е/у)
instrumental		спорим	спором	спорим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		спори	споре	спора
genitive		спорих	спорих	спорих
dative		спорим(а)	спорим(а)	спорим(а)
accusative		споре	споре	спора
vocative		спори	споре	спора
locative		спорим(а)	спорим(а)	спорим(а)
instrumental		спорим(а)	спорим(а)	спорим(а)

    comparative forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		спорији	спорија	спорије
genitive		споријег(а)	спорије	споријег(а)
dative		споријем(у)	споријој	споријем(у)
accusative	inanimate animate	спорији споријег(а)	спорију	спорије
vocative		спорији	спорија	спорије
locative		споријем(у)	споријој	споријем(у)
instrumental		споријим	споријом	споријим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		спорији	спорије	спорија
genitive		споријих	споријих	споријих
dative		споријим(а)	споријим(а)	споријим(а)
accusative		спорије	спорије	спорија
vocative		спорији	спорије	спорија
locative		споријим(а)	споријим(а)	споријим(а)
instrumental		споријим(а)	споријим(а)	споријим(а)

    superlative forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		најспорији	најспорија	најспорије
genitive		најспоријег(а)	најспорије	најспоријег(а)
dative		најспоријем(у)	најспоријој	најспоријем(у)
accusative	inanimate animate	најспорији најспоријег(а)	најспорију	најспорије
vocative		најспорији	најспорија	најспорије
locative		најспоријем(у)	најспоријој	најспоријем(у)
instrumental		најспоријим	најспоријом	најспоријим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		најспорији	најспорије	најспорија
genitive		најспоријих	најспоријих	најспоријих
dative		најспоријим(а)	најспоријим(а)	најспоријим(а)
accusative		најспорије	најспорије	најспорија
vocative		најспорији	најспорије	најспорија
locative		најспоријим(а)	најспоријим(а)	најспоријим(а)
instrumental		најспоријим(а)	најспоријим(а)	најспоријим(а)

Synonyms

• пола̀га̄н

Antonyms

• бр̑з
• хи̏тар

Quotations

• For usage examples of this term, see the citations page.