безакоње

Serbo-Croatian

Etymology

From беза́конит.

Pronunciation

• IPA^(key): /bezǎːkoɲe/
• Hyphenation: бе‧за‧ко‧ње

Noun

беза́коње n (Latin spelling bezákonje)

1. (uncountable) lawlessness

Declension

Declension of безакоње

	singular
nominative	безакоње
genitive	безакоња
dative	безакоњу
accusative	безакоње
vocative	безакоње
locative	безакоњу
instrumental	безакоњем

References

• “безакоње” in Hrvatski jezični portal