биљежнички

Serbo-Croatian

Etymology

From бѝљег.

Pronunciation

• (adjective) IPA^(key): /bǐʎeʒnit͡ʃkiː/
• (adverb) IPA^(key): /bǐʎeʒnit͡ʃki/
• Hyphenation: би‧љеж‧нич‧ки

Adjective

бѝљежничкӣ (Latin spelling bìlježničkī)

1. notarial

Declension

Declension of биљежнички

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		биљежнички	биљежничка	биљежничко
genitive		биљежничког(а)	биљежничке	биљежничког(а)
dative		биљежничком(у/е)	биљежничкој	биљежничком(у/е)
accusative	inanimate animate	биљежнички биљежничког(а)	биљежничку	биљежничко
vocative		биљежнички	биљежничка	биљежничко
locative		биљежничком(е/у)	биљежничкој	биљежничком(е/у)
instrumental		биљежничким	биљежничком	биљежничким
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		биљежнички	биљежничке	биљежничка
genitive		биљежничких	биљежничких	биљежничких
dative		биљежничким(а)	биљежничким(а)	биљежничким(а)
accusative		биљежничке	биљежничке	биљежничка
vocative		биљежнички	биљежничке	биљежничка
locative		биљежничким(а)	биљежничким(а)	биљежничким(а)
instrumental		биљежничким(а)	биљежничким(а)	биљежничким(а)

Adverb

бѝљежнички (Latin spelling bìlježnički)

1. as a notary

References

• “биљежнички” in Hrvatski jezični portal
• “биљежнички” in Hrvatski jezični portal