војачки

Serbo-Croatian

Etymology

From во̀јнӣк.

Pronunciation

• IPA^(key): /ʋǒjaːt͡ʃkiː/
• Hyphenation: во‧јач‧ки

Adjective

во̀ја̄чкӣ (Latin spelling vòjāčkī)

1. (relational) soldier; military, soldierly

Declension

Declension of војачки

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		војачки	војачка	војачко
genitive		војачког(а)	војачке	војачког(а)
dative		војачком(у/е)	војачкој	војачком(у/е)
accusative	inanimate animate	војачки војачког(а)	војачку	војачко
vocative		војачки	војачка	војачко
locative		војачком(е/у)	војачкој	војачком(е/у)
instrumental		војачким	војачком	војачким
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		војачки	војачке	војачка
genitive		војачких	војачких	војачких
dative		војачким(а)	војачким(а)	војачким(а)
accusative		војачке	војачке	војачка
vocative		војачки	војачке	војачка
locative		војачким(а)	војачким(а)	војачким(а)
instrumental		војачким(а)	војачким(а)	војачким(а)

References

• “војачки” in Hrvatski jezični portal