дивљак

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *divjakъ.

Pronunciation

• IPA^(key): /dǐʋʎaːk/
• Hyphenation: ди‧вљак

Noun

дѝвља̄к m (Latin spelling dìvljāk)

1. barbarian
2. lunatic
3. wild person

Declension

Declension of дивљак

	singular	plural
nominative	дѝвља̄к	дивља́ци
genitive	дивља́ка	дивља́ка̄
dative	дивља́ку	дивља́цима
accusative	дивља́ка	дивља́ке
vocative	ди̏вља̄че	дивља́ци
locative	дивља́ку	дивља́цима
instrumental	дивља́ком	дивља́цима

Related terms

• дѝвљӣ