старчев
Serbo-Croatian edit
Pronunciation edit
Adjective edit
ста̑рчев (Latin spelling stȃrčev)
- (relational) old man; old man's
Declension edit
Declension of старчев
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | старчев | старчева | старчево | |
genitive | старчева | старчеве | старчева | |
dative | старчеву | старчевој | старчеву | |
accusative | inanimate animate |
старчев старчева |
старчеву | старчево |
vocative | старчев | старчева | старчево | |
locative | старчеву | старчевој | старчеву | |
instrumental | старчевим | старчевом | старчевим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | старчеви | старчеве | старчева | |
genitive | старчевих | старчевих | старчевих | |
dative | старчевим(а) | старчевим(а) | старчевим(а) | |
accusative | старчеве | старчеве | старчева | |
vocative | старчеви | старчеве | старчева | |
locative | старчевим(а) | старчевим(а) | старчевим(а) | |
instrumental | старчевим(а) | старчевим(а) | старчевим(а) |