коначан
Serbo-Croatian edit
Etymology edit
Inherited from Proto-Slavic *konьčьnъ. Compare Czech konečný.
Pronunciation edit
Adjective edit
ко̀начан (definite ко̀начнӣ, Latin spelling kònačan)
Declension edit
indefinite forms
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | коначан | коначна | коначно | |
| genitive | коначна | коначне | коначна | |
| dative | коначну | коначној | коначну | |
| accusative | inanimate animate |
коначан коначна |
коначну | коначно |
| vocative | коначан | коначна | коначно | |
| locative | коначну | коначној | коначну | |
| instrumental | коначним | коначном | коначним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | коначни | коначне | коначна | |
| genitive | коначних | коначних | коначних | |
| dative | коначним(а) | коначним(а) | коначним(а) | |
| accusative | коначне | коначне | коначна | |
| vocative | коначни | коначне | коначна | |
| locative | коначним(а) | коначним(а) | коначним(а) | |
| instrumental | коначним(а) | коначним(а) | коначним(а) | |
definite forms
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | коначни | коначна | коначно | |
| genitive | коначног(а) | коначне | коначног(а) | |
| dative | коначном(у/е) | коначној | коначном(у/е) | |
| accusative | inanimate animate |
коначни коначног(а) |
коначну | коначно |
| vocative | коначни | коначна | коначно | |
| locative | коначном(е/у) | коначној | коначном(е/у) | |
| instrumental | коначним | коначном | коначним | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | коначни | коначне | коначна | |
| genitive | коначних | коначних | коначних | |
| dative | коначним(а) | коначним(а) | коначним(а) | |
| accusative | коначне | коначне | коначна | |
| vocative | коначни | коначне | коначна | |
| locative | коначним(а) | коначним(а) | коначним(а) | |
| instrumental | коначним(а) | коначним(а) | коначним(а) | |