блазнь

Old Church Slavonic

блазнь

Etymology

From Proto-Slavic *blaznь (“bait”).

Noun

блазнь • (blaznĭ) f

1. bait
2. temptation
3. deception

Declension

Declension of блазнь (i-stem)

	singular	dual	plural
nominative	блазнь blaznĭ	блазни blazni	блазни blazni
genitive	блазни blazni	блазнью, блазнию blaznĭju, blazniju	блазньи, блазнии blaznĭi, blaznii
dative	блазни blazni	блазньма blaznĭma	блазньмъ blaznĭmŭ
accusative	блазнь blaznĭ	блазни blazni	блазни blazni
instrumental	блазньѭ, блазниѭ blaznĭjǫ, blaznijǫ	блазньма blaznĭma	блазньми blaznĭmi
locative	блазни blazni	блазнью, блазнию blaznĭju, blazniju	блазньхъ blaznĭxŭ
vocative	блазни blazni	блазни blazni	блазньѥ, блазниѥ blaznĭje, blaznije

Derived terms

• безблазние (bezblaznije)
• безблазьнъ (bezblazĭnŭ)
• блазна (blazna)
• блазнивъ (blaznivŭ)
• блазнитель (blaznitelĭ)
• блазнити (blazniti)
• блазньничь (blaznĭničĭ)
• блазньнъ (blaznĭnŭ)
• необлазнѣнъ (neoblazněnŭ)
• облазнити (oblazniti)
• облазнь (oblaznĭ)
• съблазнити (sŭblazniti)
• съблазнь (sŭblaznĭ)