кљун

See also: клун and клюн

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *kľunъ.

Pronunciation

• IPA^(key): /kʎûːn/

Noun

кљу̑н m (Latin spelling kljȗn)

1. bill, beak (of a bird)
2. bow (of a ship)

Declension

Declension of кљун

	singular	plural
nominative	кљу̑н	кљу̏нови
genitive	кљуна	кљунова
dative	кљуну	кљуновима
accusative	кљун	кљунове
vocative	кљуне	кљунови
locative	кљуну	кљуновима
instrumental	кљуном	кљуновима

Further reading

• “кљун” in Hrvatski jezični portal