обличитель

Old Church Slavonic

Etymology

обличи(ти) (obliči(ti), “to accuse”) +‎ -тель (-telĭ)

Noun

обличител҄ь • (obličitelʹĭ) m

1. accuser

Declension

Declension of обличитель (soft o-stem)

	singular	dual	plural
nominative	обличитель obličitelĭ	обличителꙗ obličitelja	обличители obličiteli
genitive	обличителꙗ obličitelja	обличителю obličitelju	обличитель obličitelĭ
dative	обличителю, обличителеви obličitelju, obličitelevi	обличителема obličitelema	обличителемъ obličitelemŭ
accusative	обличитель, обличителꙗ obličitelĭ, obličitelja	обличителꙗ obličitelja	обличителѧ obličitelę
instrumental	обличителемь obličitelemĭ	обличителема obličitelema	обличители obličiteli
locative	обличители obličiteli	обличителю obličitelju	обличителихъ obličitelixŭ
vocative	обличителю obličitelju	обличителꙗ obličitelja	обличители obličiteli

References

• Mali staroslavensko-hrvatski rječnik, Matica hrvatska, Zagreb, 2004
• Старославянский словарь (по рукописям X-XI веков), Русский язык, Москва 1994