обличити

Old Church Slavonic

Verb

обличити • (obličiti) pf

1. to denounce, show, accuse

Conjugation

present tense of обличити (obličiti) singular dual plural азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) обличѫ (obličǫ) обличиши (obličiši) обличитъ (obličitŭ) обличивѣ (obličivě) обличита (obličita) обличите (obličite) обличимъ (obličimŭ) обличите (obličite) обличѫтъ (obličǫtŭ)

Derived terms

• изобличати (izobličati)
• обличение (obličenije)
• обличити (obličiti)
• обличьникъ (obličĭnikŭ)

Related terms

• обличие (obličije)