оугодьникъ
Old Church Slavonic edit
Noun edit
оугодьникъ • (ugodĭnikŭ) m
- one who pleases (God)
Declension edit
Declension of оугодьникъ (o-stem)
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | оугодьникъ ugodĭnikŭ |
оугодьника ugodĭnika |
оугодьници ugodĭnici |
| genitive | оугодьника ugodĭnika |
оугодьникоу ugodĭniku |
оугодьникъ ugodĭnikŭ |
| dative | оугодьникоу, оугодьникови ugodĭniku, ugodĭnikovi |
оугодьникома ugodĭnikoma |
оугодьникомъ ugodĭnikomŭ |
| accusative | оугодьникъ, оугодьника ugodĭnikŭ, ugodĭnika |
оугодьника ugodĭnika |
оугодьникꙑ ugodĭniky |
| instrumental | оугодьникомъ ugodĭnikomŭ |
оугодьникома ugodĭnikoma |
оугодьникꙑ ugodĭniky |
| locative | оугодьницѣ ugodĭnicě |
оугодьникоу ugodĭniku |
оугодьницѣхъ ugodĭnicěxŭ |
| vocative | оугодьниче ugodĭniče |
оугодьника ugodĭnika |
оугодьници ugodĭnici |