пуномоћник

Serbo-Croatian

Etymology

From пу̏номо̄ћ.

Pronunciation

• IPA^(key): /pûnomot͡ɕniːk/
• Hyphenation: пу‧но‧моћ‧ник

Noun

пу̏номоћнӣк m (Latin spelling pȕnomoćnīk)

1. plenipotentiary
2. proxy (agent or substitute authorized to act for another person)

Declension

Declension of пуномоћник

	singular	plural
nominative	пу̏номоћнӣк	пу̏номоћнӣци
genitive	пуномоћника	пуномоћника
dative	пуномоћнику	пуномоћницима
accusative	пуномоћника	пуномоћнике
vocative	пу̏номоћнӣче	пуномоћници
locative	пуномоћнику	пуномоћницима
instrumental	пуномоћником	пуномоћницима

References

• “пуномоћник” in Hrvatski jezični portal