стремен
Macedonian edit
Etymology edit
Inherited from Proto-Slavic *stremę.
Pronunciation edit
Noun edit
стремен • (stremen) m
Declension edit
Declension of стремен
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | стремен | стремени |
| definite unspecified | стременот | стремените |
| definite proximal | стременов | стремениве |
| definite distal | стременон | стременине |
| vocative | стремену | стремени |
| count form | — | стремена |
Serbo-Croatian edit
Etymology edit
Inherited from Proto-Slavic *stremę.
Noun edit
стре̏ме̄н m (Latin spelling strȅmēn)
Declension edit
Declension of стремен
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | стремен | стремени |
| genitive | стремена | стремена |
| dative | стремену | стременима |
| accusative | стремен | стремене |
| vocative | стремене | стремени |
| locative | стремену | стременима |
| instrumental | стременом | стременима |