љубавнички

Serbo-Croatian

Etymology

From љу́бити.

Pronunciation

• (adjective) IPA^(key): /ʎǔːbaːʋnit͡ʃkiː/
• (adverb) IPA^(key): /ʎǔːbaːʋnit͡ʃki/
• Hyphenation: љу‧бав‧нич‧ки

Adjective

љу́ба̄вничкӣ (Latin spelling ljúbāvničkī)

1. (relational) lover or lovers; amatory

Declension

Declension of љубавнички

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		љубавнички	љубавничка	љубавничко
genitive		љубавничког(а)	љубавничке	љубавничког(а)
dative		љубавничком(у/е)	љубавничкој	љубавничком(у/е)
accusative	inanimate animate	љубавнички љубавничког(а)	љубавничку	љубавничко
vocative		љубавнички	љубавничка	љубавничко
locative		љубавничком(е/у)	љубавничкој	љубавничком(е/у)
instrumental		љубавничким	љубавничком	љубавничким
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		љубавнички	љубавничке	љубавничка
genitive		љубавничких	љубавничких	љубавничких
dative		љубавничким(а)	љубавничким(а)	љубавничким(а)
accusative		љубавничке	љубавничке	љубавничка
vocative		љубавнички	љубавничке	љубавничка
locative		љубавничким(а)	љубавничким(а)	љубавничким(а)
instrumental		љубавничким(а)	љубавничким(а)	љубавничким(а)

Adverb

љу́ба̄внички (Latin spelling ljúbāvnički)

1. as a lover

References

• “љубавнички” in Hrvatski jezični portal