bespuće

Serbo-Croatian

Etymology

From bèsputan.

Pronunciation

• IPA^(key): /běspuːt͡ɕe/
• Hyphenation: bes‧pu‧će

Noun

bèspūće n (Cyrillic spelling бѐспӯће)

1. wasteland
2. roadless area

Declension

Declension of bespuće

	singular	plural
nominative	bespuće	bespuća
genitive	bespuća	bespuća
dative	bespuću	bespućima
accusative	bespuće	bespuća
vocative	bespuće	bespuća
locative	bespuću	bespućima
instrumental	bespućem	bespućima

References

• “bespuće” in Hrvatski jezični portal