истући
Serbo-Croatian edit
Etymology edit
Inherited from Proto-Slavic *jьztelťi.
Pronunciation edit
Verb edit
ѝстӯћи pf (Latin spelling ìstūći)
- (transitive) to beat, thrash
Conjugation edit
Conjugation of истући
| Infinitive: истући | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ѝстӯка̄вши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | истучем | истучеш | истуче | истучемо | истучете | истуку | |
| Future | Future I | истући ћу | истући ћеш | истући ће | истући ћемо | истући ћете | истући ће |
| Future II | бу̏де̄м истукао2 | бу̏де̄ш истукао2 | бу̏де̄ истукао2 | бу̏де̄мо истукли2 | бу̏де̄те истукли2 | бу̏дӯ истукли2 | |
| Past | Perfect | истукао сам2 | истукао си2 | истукао је2 | истукли смо2 | истукли сте2 | истукли су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам истукао2 | би̏о си истукао2 | би̏о је истукао2 | би́ли смо истукли2 | би́ли сте истукли2 | би́ли су истукли2 | |
| Aorist | истукох | истуче | истуче | истукосмо | истукосте | истукоше | |
| Conditional I | истукао бих2 | истукао би2 | истукао би2 | истукли бисмо2 | истукли бисте2 | истукли би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих истукао2 | би̏о би истукао2 | би̏о би истукао2 | би́ли бисмо истукли2 | би́ли бисте истукли2 | би́ли би истукли2 | |
| Imperative | — | истуци | — | истуцимо | истуците | — | |
| Active past participle | истукао m / истукла f / истукло n | истукли m / истукле f / истукла n | |||||
| Passive past participle | истучен m / истучена f / истучено n | истучени m / истучене f / истучена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. | |||||||