урећи
Serbo-Croatian edit
Etymology 1 edit
Inherited from Proto-Slavic *ureťi.
Pronunciation edit
Verb edit
у̀рећи pf (Latin spelling ùreći)
- (transitive) to cast a spell on, bewitch
Conjugation edit
Conjugation of урећи
| Infinitive: урећи | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀река̄вши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | урекнем | урекнеш | урекне | урекнемо | урекнете | урекну | |
| Future | Future I | урећи ћу | урећи ћеш | урећи ће | урећи ћемо | урећи ћете | урећи ће |
| Future II | бу̏де̄м урекао2 | бу̏де̄ш урекао2 | бу̏де̄ урекао2 | бу̏де̄мо урекли2 | бу̏де̄те урекли2 | бу̏дӯ урекли2 | |
| Past | Perfect | урекао сам2 | урекао си2 | урекао је2 | урекли смо2 | урекли сте2 | урекли су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам урекао2 | би̏о си урекао2 | би̏о је урекао2 | би́ли смо урекли2 | би́ли сте урекли2 | би́ли су урекли2 | |
| Aorist | урекох | урече | урече | урекосмо | урекосте | урекоше | |
| Conditional I | урекао бих2 | урекао би2 | урекао би2 | урекли бисмо2 | урекли бисте2 | урекли би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих урекао2 | би̏о би урекао2 | би̏о би урекао2 | би́ли бисмо урекли2 | би́ли бисте урекли2 | би́ли би урекли2 | |
| Imperative | — | урекни | — | урекнимо | урекните | — | |
| Active past participle | урекао m / урекла f / урекло n | урекли m / урекле f / урекла n | |||||
| Passive past participle | уречен / урекнут m / уречена / урекнута f / уречено / урекнуто n | уречени / урекнути m / уречене / урекнуте f / уречена / урекнута n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. | |||||||
Related terms edit
- ури́цати impf
Etymology 2 edit
Same as Etymology 1
Pronunciation edit
Verb edit
у̀рећи pf (Latin spelling ùreći)
- (transitive) schedule, fix, make (deal, contract, appointment)
Conjugation edit
Conjugation of урећи
| Infinitive: урећи | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀река̄вши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | урекнем / уречем | урекнеш / уречеш | урекне / урече | урекнемо / уречемо | урекнете / уречете | урекну / уреку | |
| Future | Future I | урећи ћу | урећи ћеш | урећи ће | урећи ћемо | урећи ћете | урећи ће |
| Future II | бу̏де̄м урекао2 | бу̏де̄ш урекао2 | бу̏де̄ урекао2 | бу̏де̄мо урекли2 | бу̏де̄те урекли2 | бу̏дӯ урекли2 | |
| Past | Perfect | урекао сам2 | урекао си2 | урекао је2 | урекли смо2 | урекли сте2 | урекли су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам урекао2 | би̏о си урекао2 | би̏о је урекао2 | би́ли смо урекли2 | би́ли сте урекли2 | би́ли су урекли2 | |
| Aorist | урекох | урече | урече | урекосмо | урекосте | урекоше | |
| Conditional I | урекао бих2 | урекао би2 | урекао би2 | урекли бисмо2 | урекли бисте2 | урекли би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих урекао2 | би̏о би урекао2 | би̏о би урекао2 | би́ли бисмо урекли2 | би́ли бисте урекли2 | би́ли би урекли2 | |
| Imperative | — | урекни / уреци | — | урекнимо / урецимо | урекните / уреците | — | |
| Active past participle | урекао m / урекла f / урекло n | урекли m / урекле f / урекла n | |||||
| Passive past participle | уречен / урекнут m / уречена / урекнута f / уречено / урекнуто n | уречени / урекнути m / уречене / урекнуте f / уречена / урекнута n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. | |||||||
Related terms edit
- ури́цати impf