доброчинац

Serbo-Croatian

Etymology

From доброчи́нство.

Pronunciation

• IPA^(key): /dobrot͡ʃǐːnat͡s/
• Hyphenation: доб‧ро‧чи‧нац

Noun

доброчи́нац m (Latin spelling dobročínac)

1. benefactor

Declension

Declension of доброчинац

	singular	plural
nominative	доброчи́нац	доброчи́нци
genitive	добро̀чӣнца	добро̀чӣна̄ца̄
dative	доброчинцу	доброчинцима
accusative	доброчинца	доброчинце
vocative	доброчинче	доброчинци
locative	доброчинцу	доброчинцима
instrumental	доброчинцем	доброчинцима

References

• “доброчинац” in Hrvatski jezični portal