намесник

Macedonian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *naměstьnikъ.

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈnamɛsnik]

Noun

намесник • (namesnik) m

1. regent, viceroy, representative

Declension

Declension of намесник

	singular	plural
indefinite	намесник	намесници
definite unspecified	намесникот	намесниците
definite proximal	намесников	намеснициве
definite distal	намесникон	намесницине
vocative	намеснику	намесници
count form	—	намесника