разговорник

Macedonian

Etymology

From разговор (razgovor) +‎ -ник (-nik).

Pronunciation

• IPA^(key): [razˈɡɔvɔrnik]

Noun

разговорник • (razgovornik) m

1. phrasebook

Declension

Declension of разговорник

	singular	plural
indefinite	разговорник	разговорници
definite unspecified	разговорникот	разговорниците
definite proximal	разговорников	разговорнициве
definite distal	разговорникон	разговорницине
vocative	разговорнику	разговорници
count form	—	разговорника

Russian

Etymology

From разгово́р (razgovór) +‎ -ник (-nik).

Pronunciation

• IPA^(key): [rəzɡɐˈvornʲɪk]

Noun

разгово́рник • (razgovórnik) m inan (genitive разгово́рника, nominative plural разгово́рники, genitive plural разгово́рников)

1. phrasebook

Declension

Declension of разгово́рник (inan masc-form velar-stem accent-a) 

	singular	plural
nominative	разгово́рник razgovórnik	разгово́рники razgovórniki
genitive	разгово́рника razgovórnika	разгово́рников razgovórnikov
dative	разгово́рнику razgovórniku	разгово́рникам razgovórnikam
accusative	разгово́рник razgovórnik	разгово́рники razgovórniki
instrumental	разгово́рником razgovórnikom	разгово́рниками razgovórnikami
prepositional	разгово́рнике razgovórnike	разгово́рниках razgovórnikax