словински
Serbo-Croatian
editPronunciation
editAdjective
editсло̀вӣнскӣ (Latin spelling slòvīnskī)
- (archaic) pertaining to the central western South Slavic people, the speakers of Serbo-Croatian, including the people today known as Croats, Serbs, Bosniaks, Montenegrins, etc.
- 1640, Bartol Kašić, Ritval Rimski:
- Ovim dakle nacinnom odlùcih yà Pijſmo ovega Rituala, illi Obicàynika iſtomacciti naſcki, bivſci yà govorio, i opcchìo s’ gliùdmi od razliçih Ruſàgà Slovinskih, hodecchi pò sfijtu: i yàſam gnih ovakka govorenya razumio, i oniſu moya: (Karstyanni, Raſciàni, Serbgli Poluvirçi, i Turci·)
- Ovim dakle načinom odlučih ja pismo ovega rituala, ili običajnika, istumačiti naški, bivši ja govorio, i općio s ljudmi od različih rusaga slovinskih hodeći po svitu. I ja sam njih ovaka govorenja razumio, i oni su moja — Krstjani, Rašćani, Srblji poluvirci, i Turci.
- So in this manner I decided to translate the writing of this ritual into our speech, which I spoke, and I communicated with people from the various Slovinian countries in the world. And I understood their speech like this, and they understood mine — the Christians (i.e. Catholic Slavs), the Rascians, the half-faithful (i.e. Eastern Orthodox) Serbs, and the Turks (i.e. Muslim Slavs).
- Ovim dakle načinom odlučih ja pismo ovega rituala, ili običajnika, istumačiti naški, bivši ja govorio, i općio s ljudmi od različih rusaga slovinskih hodeći po svitu. I ja sam njih ovaka govorenja razumio, i oni su moja — Krstjani, Rašćani, Srblji poluvirci, i Turci.
- Dobrocesnichie zà iſto bitti, i blaxeni Narod naſc Slovinski, akòmu Goſpodin Boog podà, i Sfetigna Papina cinij, dàſe utiſcte, i izvedù naſcki nà sfitlost Sfeta Pijſma…
- Dobročesni će za isto biti, i blaženi narod naš slovinski, ako mu Gospodin Bog poda i svetinja Papina čini da se utište i izvedu naški na svitlost Sveta Pisma…
- It will be fortunate for the same, and blessed will be our Slovinian nation, if the Lord God allows, and the sanctity of the Pope causes, that the Holy Scriptures be brought forth into the light in our language…
- Dobročesni će za isto biti, i blaženi narod naš slovinski, ako mu Gospodin Bog poda i svetinja Papina čini da se utište i izvedu naški na svitlost Sveta Pisma…
- Ovim dakle nacinnom odlùcih yà Pijſmo ovega Rituala, illi Obicàynika iſtomacciti naſcki, bivſci yà govorio, i opcchìo s’ gliùdmi od razliçih Ruſàgà Slovinskih, hodecchi pò sfijtu: i yàſam gnih ovakka govorenya razumio, i oniſu moya: (Karstyanni, Raſciàni, Serbgli Poluvirçi, i Turci·)
- 1729, Ignjat Đurđević, Saltijer slovinski spjevan po D. Ińaciju Ǵorǵi, opatu melitenskomu:
- svi slovinski spijevaoci
- all Slovinian poets
- 1893, Danilo A. Živaljević, Andrija Kačić Miošić, slovinski pesnik:
- …нових витезова и јунака на чијим се костима подиже и обнови Краљевина Србија, узданица патничког словинског народа!
- …the new knights and heroes upon whose bones the Kingdom of Serbia is raised and renewed, the hope of the suffering Slovinian nation!
- 1640, Bartol Kašić, Ritval Rimski:
- (archaic) Serbo-Croatian (pertaining to the Serbo-Croatian language)
- 1640, Bartol Kašić, Ritval Rimski:
- Velekratsam razmiſcgliào, i razgovàryaucchiſe s’ druzimi iziskovào, koimbiſmo nacinnom nayboglim, i nayugodnijm moghli upijſati, i izgovoritti naſſca beſidenya Slovinska: ne mogoſmonikakova poſobita nàycchi s’ koyimbiſe mòglo ne ſamo sfima Ruſagom, pacek ni yednòmu ſàmomu ugoditti Gràdu. Yere sfakki clovik sfoga grada govvor, i beſidenye hvàli, Hærvat, Dalmatin, Boſcgnak, Dubrovcanin, Serbglin. Sctòchiemo dakle rekki, i odlùciti?
- Velekrat sam razmišljao, i razgovarajući se s druzimi iziskovao kojim bi smo načinom najboljim i najugodnijim mogli upisati i izgovoriti naša besidenja slovinska: ne mogosmo nikakova posobita naći s kojim bi se moglo ne samo svima rusagom, paček ni jednomu samomu ugoditi gradu. Jere svaki človik svoga grada govor i besidenje hvali, Hrvat, Dalmatin, Bošnjak, Dubrovčanin, Srbljin. Što ćemo dakle reći i odlučiti?
- I thought over it a lot, and speaking with others I needed to find by what manner we could best and most pleasantly write and pronounce our Serbo-Croatian language: we could not find any particular manner with which we could satisfy not even all the country, but just one single city. For every man praises the speech and language of his own city, Croat, Dalmatian, Bosniak, Ragusan, Serb. So what will we say and decide?
- Velekrat sam razmišljao, i razgovarajući se s druzimi iziskovao kojim bi smo načinom najboljim i najugodnijim mogli upisati i izgovoriti naša besidenja slovinska: ne mogosmo nikakova posobita naći s kojim bi se moglo ne samo svima rusagom, paček ni jednomu samomu ugoditi gradu. Jere svaki človik svoga grada govor i besidenje hvali, Hrvat, Dalmatin, Bošnjak, Dubrovčanin, Srbljin. Što ćemo dakle reći i odlučiti?
- Ritual Rimski istomaccen Slovinski po Bartolomeu Kaſsichiu
- Ritual Rimski istumačen slovinski po Bartolomeu Kašiću
- The Roman ritual translated into Serbo-Croatian by Bartol Kašić
- Ritual Rimski istumačen slovinski po Bartolomeu Kašiću
- Velekratsam razmiſcgliào, i razgovàryaucchiſe s’ druzimi iziskovào, koimbiſmo nacinnom nayboglim, i nayugodnijm moghli upijſati, i izgovoritti naſſca beſidenya Slovinska: ne mogoſmonikakova poſobita nàycchi s’ koyimbiſe mòglo ne ſamo sfima Ruſagom, pacek ni yednòmu ſàmomu ugoditti Gràdu. Yere sfakki clovik sfoga grada govvor, i beſidenye hvàli, Hærvat, Dalmatin, Boſcgnak, Dubrovcanin, Serbglin. Sctòchiemo dakle rekki, i odlùciti?
- 1851, Andria Torkvato Bèrlić, introduction to Saltjer slovinski spievan po D. Ignaciu Gjorgji, opatu melitenskomu, drugo izdanje:
- U ovom drugom izdanju Saltiera, koje od Matice dolazi, slovinski tekst je podpuno jednak i istovietan s onim u I. izdanju.
- In this second edition of the Saltjer, which comes from the Matica, the Serbo-Croatian text is entirely the same and identical with that in the first edition.
- 1640, Bartol Kašić, Ritval Rimski:
- (archaic, in masculine, substantive) the Serbo-Croatian language
- Slovincian
- (in masculine, substantive) the Slovincian language
Declension
editDeclension of словински
| singular | masculine | feminine | neuter | |
|---|---|---|---|---|
| nominative | словински | словинска | словинско | |
| genitive | словинског(а) | словинске | словинског(а) | |
| dative | словинском(у/е) | словинској | словинском(у/е) | |
| accusative | inanimate animate |
словински словинског(а) |
словинску | словинско |
| vocative | словински | словинска | словинско | |
| locative | словинском(е/у) | словинској | словинском(е/у) | |
| instrumental | словинским | словинском | словинским | |
| plural | masculine | feminine | neuter | |
| nominative | словински | словинске | словинска | |
| genitive | словинских | словинских | словинских | |
| dative | словинским(а) | словинским(а) | словинским(а) | |
| accusative | словинске | словинске | словинска | |
| vocative | словински | словинске | словинска | |
| locative | словинским(а) | словинским(а) | словинским(а) | |
| instrumental | словинским(а) | словинским(а) | словинским(а) | |
References
edit- “словински”, in Hrvatski jezični portal (in Serbo-Croatian), 2006–2024