псовати
Serbo-Croatian
Etymology
From Proto-Slavic *pьsovati.
Pronunciation
- IPA: /psǒʋati/
- Hyphenation: псо‧ва‧ти
Verb
псо̀вати (Latin spelling psòvati) impf.
- (intransitive) to swear
- (intransitive) to curse
- (intransitive) to cuss
Conjugation
Conjugation of псовати
| Infinitive: псовати | Present verbal adverb: псу̏јӯћи | Past verbal adverb: - | Verbal noun: псо̀ва̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја |
ти |
он / она / оно |
ми |
ви |
они / оне / она |
|
| Present |
псујем | псујеш | псује | псујемо | псујете | псују | |
| Future |
Future I |
псоват ћу1 псоваћу |
псоват ћеш1 псоваћеш |
псоват ће1 псоваће |
псоват ћемо1 псоваћемо |
псоват ћете1 псоваћете |
псоват ће1 псоваће |
| Future II |
будем псовао2 | будеш псовао2 | буде псовао2 | будемо псовали2 | будете псовали2 | буду псовали2 | |
| Past |
Perfect |
псовао2 сам | псовао2 си | псовао2 je | псовали2 смо | псовали2 сте | псовали2 су |
| Pluperfect |
био сам псовао2 | био си псовао2 | био је псовао2 | били смо псовали2 | били сте псовали2 | били су псовали2 | |
| Imperfect |
псовах | псоваше | псоваше | псовасмо | псовасте | псоваху | |
| Conditional I |
псовао2 бих | псовао2 би | псовао2 би | псовали2 бисмо | псовали2 бисте | псовали2 би | |
| Conditional II |
био бих псовао2 | био би псовао2 | био би псовао2 | били бисмо псовали2 | били бисте псовали2 | били би псовали2 | |
| Imperative |
- | псуј | - | псујмо | псујте | - | |
| Active past participle |
псовао m / псовала f / псовало n | псовали m / псовале f / псовала n | |||||
| Passive past participle |
псован m / псована f / псовано n | псовани m / псоване f / псована n | |||||
| 1 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. |
|||||||
Derived terms
- испсо̀вати
- опсо̀вати