žuriti

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *žuriti

Verb

žuriti (Cyrillic spelling журити)

1. (intransitive) to hurry
2. (intransitive) to rush

Conjugation

Conjugation of žuriti

Infinitive: žuriti		Present verbal adverb: žureći		Past verbal adverb: žurivši		Verbal noun: -
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		žurim	žuriš	žuri	žurimo	žurite	žure
Future	Future I	žurit ću1 žuriću	žurit ćeš1 žurićeš	žurit će1 žuriće	žurit ćemo1 žurićemo	žurit ćete1 žurićete	žurit će1 žuriće
	Future II	budem žurio2	budeš žurio2	bude žurio2	budemo žurili2	budete žurili2	budu žurili2
Past	Perfect	žurio2 sam	žurio2 si	žurio2 je	žurili2 smo	žurili2 ste	žurili2 su
	Pluperfect	bio sam žurio2	bio si žurio2	bio je žurio2	bili smo žurili2	bili ste žurili2	bili su žurili2
	Imperfect	žurih	žuriše	žuriše	žurismo	{{{impf.2p}}}	žuriste
Conditional I		žurio2 bih	žurio2 bi	žurio2 bi	žurili2 bismo	žurili2 biste	žurili2 bi
Conditional II		bio bih žurio2	bio bi žurio2	bio bi žurio2	bili bismo žurili2	bili biste žurili2	bili bi žurili2
Imperative		-	žuri	-	žurimo	žurite	-
Active past participle		žurio m / žurila f / žurilo n			žurili m / žurile f / žurila n
1   Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Derived terms

• požuriti