љубити

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *ljubiti, from Proto-Indo-European *lewbʰ-.

Pronunciation

• IPA: /ʎǔːbiti/
• Hyphenation: љу‧би‧ти

Verb

љу́бити (Latin spelling ljúbiti) impf.

1. (transitive, intransitive) to love
2. (transitive) to be devoted to
3. (transitive) to dote upon, idolize
4. (transitive) to fondle, hug
5. (transitive) to kiss
6. (reflexive) to kiss each other
7. (reflexive) to love each other

Conjugation

Conjugation of љубити

Infinitive: љубити		Present verbal adverb: љу́бе̄ћи		Past verbal adverb: -		Verbal noun: љу́бље̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		љубим	љубиш	љуби	љубимо	љубите	љубе
Future	Future I	љубит ћу1 љубићу	љубит ћеш1 љубићеш	љубит ће1 љубиће	љубит ћемо1 љубићемо	љубит ћете1 љубићете	љубит ће1 љубиће
	Future II	будем љубио2	будеш љубио2	буде љубио2	будемо љубили2	будете љубили2	буду љубили2
Past	Perfect	љубио2 сам	љубио2 си	љубио2 je	љубили2 смо	љубили2 сте	љубили2 су
	Pluperfect	био сам љубио2	био си љубио2	био је љубио2	били смо љубили2	били сте љубили2	били су љубили2
	Imperfect	љубљах	љубљаше	љубљаше	љубљасмо	љубљасте	љубљаху
Conditional I		љубио2 бих	љубио2 би	љубио2 би	љубили2 бисмо	љубили2 бисте	љубили2 би
Conditional II		био бих љубио2	био би љубио2	био би љубио2	били бисмо љубили2	били бисте љубили2	били би љубили2
Imperative		-	љуби	-	љубимо	љубите	-
Active past participle		љубио m / љубила f / љубило n			љубили m / љубиле f / љубила n
Passive past participle		љубљен m / љубљена f / љубљено n			љубљени m / љубљене f / љубљена n
1   Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Derived terms

изљу́бити обљу́бити пољу́бити

приљу́бити сљу́бити заљу́бити