крај

See also: краи and край

Macedonian

Pronunciation

• IPA^(key): [kraj]

• Audio:

  (file)

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *krajь.

Noun

крај • (kraj) m (relational adjective краен, diminutive крајче)

1. end, finish
2. edge, rim, tip
3. region

Declension

(end, edge):

Declension of крај

	singular	plural
indefinite	крај	краеви
definite unspecified	крајот	краевите
definite proximal	крајов	краевиве
definite distal	крајон	краевине
vocative	крају	краеви
count form	—	краја

(region):

Declension of крај

	singular	plural
indefinite	крај	краишта
definite unspecified	крајот	краиштата
definite proximal	крајов	краиштава
definite distal	крајон	краиштана
vocative	крају	краишта
count form	—	краја

Etymology 2

Inherited from Proto-Slavic *krь(jь).

Preposition

крај • (kraj)

1. beside, near

Serbo-Croatian

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *krajь, possibly from Proto-Indo-European *kroh₁(y)-.

Pronunciation

• IPA^(key): /krâːj/
• Rhymes: -âːj

Noun

кра̑ј m (Latin spelling krȃj)

1. end
2. region, area
3. rim
4. shore
5. land

Declension

Declension of крај

	singular	plural
nominative	кра̑ј	кра̀јеви
genitive	кра̏ја	крајева
dative	крају	крајевима
accusative	крај	крајеве
vocative	крају	крајеви
locative	крају	крајевима
instrumental	крајем	крајевима

Etymology 2

Inherited from Proto-Slavic *krajь.

Pronunciation

• IPA^(key): /krâj/

Preposition

кра̏ј (Latin spelling krȁj) (+ genitive case)

1. near, next to, beside (= по̏ред, по̏крај, до̏, бли́зу)

   с(ј)едни крај мене ― sit next to me

2. past, by (= по̏ред, по̏крај)

   Метак је пролетио точно крај мене. ― The bullet flew right by me.

3. (proscribed) in spite of, despite (= у̏пркос/у̏спркос, по̏ред)

   крај свега тога ипак сам успио ― despite everything, I was successful