спећи
Serbo-Croatian edit
Etymology edit
Pronunciation edit
Verb edit
спе̏ћи pf (Latin spelling spȅći)
- (transitive, reflexive) to cause a burn; scorch, burn someone
- (transitive, regional) to bake, roast
Conjugation edit
Conjugation of спећи
| Infinitive: спећи | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: спе̏ка̄вши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | спечем | спечеш | спече | спечемо | спечете | спеку | |
| Future | Future I | спећи ћу | спећи ћеш | спећи ће | спећи ћемо | спећи ћете | спећи ће |
| Future II | бу̏де̄м спекао2 | бу̏де̄ш спекао2 | бу̏де̄ спекао2 | бу̏де̄мо спекли2 | бу̏де̄те спекли2 | бу̏дӯ спекли2 | |
| Past | Perfect | спекао сам2 | спекао си2 | спекао је2 | спекли смо2 | спекли сте2 | спекли су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам спекао2 | би̏о си спекао2 | би̏о је спекао2 | би́ли смо спекли2 | би́ли сте спекли2 | би́ли су спекли2 | |
| Aorist | спекох | спече | спече | спекосмо | спекосте | спекоше | |
| Conditional I | спекао бих2 | спекао би2 | спекао би2 | спекли бисмо2 | спекли бисте2 | спекли би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих спекао2 | би̏о би спекао2 | би̏о би спекао2 | би́ли бисмо спекли2 | би́ли бисте спекли2 | би́ли би спекли2 | |
| Imperative | — | специ | — | специмо | специте | — | |
| Active past participle | спекао m / спекла f / спекло n | спекли m / спекле f / спекла n | |||||
| Passive past participle | спечен m / спечена f / спечено n | спечени m / спечене f / спечена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. | |||||||
References edit
- “спећи” in Hrvatski jezični portal