умети
Serbo-Croatian
editAlternative forms
editPronunciation
editVerb
editу̀мети impf (Latin spelling ùmeti)
- (intransitive) to know how (to do something)
Conjugation
editConjugation of умети
| Infinitive: умети | Present verbal adverb: у̀мејӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: у̀ме̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | умем | умеш | уме | умемо | умете | умеју | |
| Future | Future I | умет ћу1 умећу |
умет ћеш1 умећеш |
умет ће1 умеће |
умет ћемо1 умећемо |
умет ћете1 умећете |
умет ће1 умеће |
| Future II | бу̏де̄м умео2 | бу̏де̄ш умео2 | бу̏де̄ умео2 | бу̏де̄мо умели2 | бу̏де̄те умели2 | бу̏дӯ умели2 | |
| Past | Perfect | умео сам2 | умео си2 | умео је2 | умели смо2 | умели сте2 | умели су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам умео2 | би̏о си умео2 | би̏о је умео2 | би́ли смо умели2 | би́ли сте умели2 | би́ли су умели2 | |
| Imperfect | умијах | умијаше | умијаше | умијасмо | умијасте | умијаху | |
| Conditional I | умео бих2 | умео би2 | умео би2 | умели бисмо2 | умели бисте2 | умели би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих умео2 | би̏о би умео2 | би̏о би умео2 | би́ли бисмо умели2 | би́ли бисте умели2 | би́ли би умели2 | |
| Imperative | — | умеј | — | умејмо | умејте | — | |
| Active past participle | умео m / умела f / умело n | умели m / умеле f / умела n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||