бучити

Serbo-Croatian

Alternative forms

• бу́чати (alternative infinitive)

Pronunciation

• IPA^(key): /bǔːt͡ʃiti/
• Hyphenation: бу‧чи‧ти

Verb

бу́чити impf (Latin spelling búčiti)

1. (intransitive) to make loud noise, boom, roar

Conjugation

Conjugation of бучити

infinitive		бучити
present verbal adverb		бу́че̄ћи
past verbal adverb		—
verbal noun		буча̄ње
		singular			plural
		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
present		бучим	бучиш	бучи	бучимо	бучите	буче
future	future I	бучит ћу1 бучићу	бучит ћеш1 бучићеш	бучит ће1 бучиће	бучит ћемо1 бучићемо	бучит ћете1 бучићете	бучит ћē1 бучиће
	future II	бу̏де̄м бучио2	бу̏де̄ш бучио2	бу̏де̄ бучио2	бу̏де̄мо бучили2	бу̏де̄те бучили2	бу̏дӯ бучили2
past	perfect	бучио сам2	бучио си2	бучио је2	бучили смо2	бучили сте2	бучили су2
	pluperfect3	би̏о сам бучио2	би̏о си бучио2	би̏о је бучио2	би́ли смо бучили2	би́ли сте бучили2	би́ли су бучили2
	imperfect	бучах	бучаше	бучаше	бучасмо	бучасте	бучаху
conditional	conditional I	бучио бих2	бучио би2	бучио би2	бучили бисмо2	бучили бисте2	бучили би2
	conditional II4	би̏о бих бучио2	би̏о би бучио2	би̏о би бучио2	би́ли бисмо бучили2	би́ли бисте бучили2	би́ли би бучили2
imperative		—	бучи	—	бучимо	бучите	—
active past participle		бучио m / бучила f / бучило n			бучили m / бучиле f / бучила n

¹   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
²   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
³   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
⁴   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.