радовати

Infinitive: радовати		Present verbal adverb: ра̏дујӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ра̏дова̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		радујем	радујеш	радује	радујемо	радујете	радују
Future	Future I	радоват ћу¹ радоваћу	радоват ћеш¹ радоваћеш	радоват ће¹ радоваће	радоват ћемо¹ радоваћемо	радоват ћете¹ радоваћете	радоват ће¹ радоваће
Future	Future II	бу̏де̄м радовао²	бу̏де̄ш радовао²	бу̏де̄ радовао²	бу̏де̄мо радовали²	бу̏де̄те радовали²	бу̏дӯ радовали²
Past	Perfect	радовао сам²	радовао си²	радовао је²	радовали смо²	радовали сте²	радовали су²
	Pluperfect³	би̏о сам радовао²	би̏о си радовао²	би̏о је радовао²	би́ли смо радовали²	би́ли сте радовали²	би́ли су радовали²
	Imperfect	радовах	радоваше	радоваше	радовасмо	радовасте	радоваху
Conditional I		радовао бих²	радовао би²	радовао би²	радовали бисмо²	радовали бисте²	радовали би²
Conditional II⁴		би̏о бих радовао²	би̏о би радовао²	би̏о би радовао²	би́ли бисмо радовали²	би́ли бисте радовали²	би́ли би радовали²
Imperative		—	радуј	—	радујмо	радујте	—
Active past participle		радовао m / радовала f / радовало n			радовали m / радовале f / радовала n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. ⁴ Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms