дозволити
Serbo-Croatian edit
Etymology edit
From Russian дозво́лить (dozvólitʹ).
Pronunciation edit
Verb edit
дозво̀лити pf (Latin spelling dozvòliti)
- (intransitive) to allow, permit
Conjugation edit
Conjugation of дозволити
| Infinitive: дозволити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: дозво̀лӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | дозволим | дозволиш | дозволи | дозволимо | дозволите | дозволе | |
| Future | Future I | дозволит ћу1 дозволићу |
дозволит ћеш1 дозволићеш |
дозволит ће1 дозволиће |
дозволит ћемо1 дозволићемо |
дозволит ћете1 дозволићете |
дозволит ће1 дозволиће |
| Future II | бу̏де̄м дозволио2 | бу̏де̄ш дозволио2 | бу̏де̄ дозволио2 | бу̏де̄мо дозволили2 | бу̏де̄те дозволили2 | бу̏дӯ дозволили2 | |
| Past | Perfect | дозволио сам2 | дозволио си2 | дозволио је2 | дозволили смо2 | дозволили сте2 | дозволили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам дозволио2 | би̏о си дозволио2 | би̏о је дозволио2 | би́ли смо дозволили2 | би́ли сте дозволили2 | би́ли су дозволили2 | |
| Aorist | дозволих | дозволи | дозволи | дозволисмо | дозволисте | дозволише | |
| Conditional I | дозволио бих2 | дозволио би2 | дозволио би2 | дозволили бисмо2 | дозволили бисте2 | дозволили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих дозволио2 | би̏о би дозволио2 | би̏о би дозволио2 | би́ли бисмо дозволили2 | би́ли бисте дозволили2 | би́ли би дозволили2 | |
| Imperative | — | дозволи | — | дозволимо | дозволите | — | |
| Active past participle | дозволио m / дозволила f / дозволило n | дозволили m / дозволиле f / дозволила n | |||||
| Passive past participle | дозвољен m / дозвољена f / дозвољено n | дозвољени m / дозвољене f / дозвољена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Related terms edit
- дозвоља́вати impf
Ukrainian edit
Etymology edit
From до- (do-) + зво́лити (zvólyty). Compare Russian дозво́лить (dozvólitʹ), Polish dozwolić.
Pronunciation edit
Verb edit
дозво́лити • (dozvólyty) pf (imperfective дозволя́ти)
- (transitive) to allow, to permit, to let
Conjugation edit
Conjugation of дозво́лити, дозво́лить (class 4a, perfective, transitive)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | дозво́лити, дозво́лить dozvólyty, dozvólytʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | дозво́лений dozvólenyj impersonal: дозво́лено dozvóleno |
| adverbial | — | дозво́ливши dozvólyvšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | дозво́лю dozvólju |
| 2nd singular ти |
— | дозво́лиш dozvólyš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | дозво́лить dozvólytʹ |
| 1st plural ми |
— | дозво́лим, дозво́лимо dozvólym, dozvólymo |
| 2nd plural ви |
— | дозво́лите dozvólyte |
| 3rd plural вони |
— | дозво́лять dozvóljatʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | дозво́льмо dozvólʹmo |
| second-person | дозво́ль dozvólʹ |
дозво́льте dozvólʹte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
дозво́лив dozvólyv |
дозво́лили dozvólyly |
| feminine я / ти / вона |
дозво́лила dozvólyla | |
| neuter воно |
дозво́лило dozvólylo | |
References edit
- Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “дозволити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
- “дозволити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
- “дозволити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)